More

    Trideset godina Barija: petogodišnji plan, Čaušesku, pa krov Evrope

    Pre tačno 30 godina fudbaleri Crvene zvezde osvojili su Kup evropskih šampiona pobedom nad Olimpikom iz Marseja posle boljeg izvođenja penala, nakon 0:0 u regularnom toku utakmice. Sedam meseci kasnije crveno-beli postaće i prvaci sveta i tako zaokružiti najuspešniji period u istoriji klupskog fudbala u Srbiji.
    - Advertisement -

    Sve je počelo 1986. godine, kada je skupština kluba napravila petogodišnji plan na čelu sa profesorom na Fakultetu za fizičko vaspitanje u Beogradu Veljkom Aleksićem, uz pomoć Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića.

    Zvezdina legenda Dragan Džajić opisao je za klupski sajt kako je priča tekla.

    Veljko Aleksić je pravi intelektualac, čovek vizije i veliki stručnjak koji je, slušajući me i savetujući, tačno znao šta želim. Ja sam, sa druge strane, prepoznavao njegove tendencije i program je tako finalizovan. Verovao sam da možemo da napravimo evropski rezultat jer nam je godinama malo nedostajalo da stignemo u neko finale. Od 1979. kada je sjajna generacija igrala u finalu Kupa UEFA, mučili smo se, nedostajalo nam je uvek nešto malo, ali činilo mi se u svim segmentima. Pitali smo se šta je to malo i kako da „to malo“ prevaziđemo. I onda se rodila ideja o petogodišnjem planu razvoja, o postavljanju nekih parametara koji će podići standarde u svim segmentima rada kluba – rekao je Džajić.

    Džajić i Cvetković

    Projekat je podrazumevao sledeće obaveze vezane za formiranje sastava:

    – U sezoni 1987/88 angažovati glavnog trenera na pet godina i angažovati dva vrhunska igrača.

    – U sezoni 1988/89 angažovati dva vrhunska fudbalera i tim formirati na osnovu ugovornih obaveza koje bi značile da u profesionalnom pogonu svi moraju biti vezani za Crvenu zvezdu do 1992. godine.

    – U naredne dve sezone dovesti još ukupno tri igrača iz drugih sredina.

    Postavljeni su i konkretni ciljevi:

    1987/88 – Obračun sa već poslovičnim jugoslovenskim fudbalskim javašlukom među svima koji rade u klubu, makar i po cenu trenutno slabijih rezultata.

    1988/89 – Osvajanje prava za učešće u jednom evropskom kupu.

    1989/90 – Jedan trofej u zemlji i učešće u evropskom kupu bez većih takmičarskih obaveza.

    1990/91 – Jedan trofej u zemlji i učešće u finalu evropskog kupa.

    1991/92 – Pokušaj osvajanja jednog evropskog trofeja, bez većih takmičarskih obaveza u domaćim takmičenjima. U ovoj sezoni Crvena zvezda bi morala konačno da ima jak, stabilan, standardan i uigran tim koji ima prepoznatljivu igru!

    Sa ove distance gledano, gotovo neverovatno izgleda da je plan bio toliko precizan da je glavni cilj došao čak i godinu dana ranije.

    Upravo te 1986. godine Miodrag Belodedić popeće se sa Steauom na krov Evrope, a tri godine kasnije postaće novi fudbaler Crvene zvezde i jedan od najzaslužnijih za osvajanje ušatog pehara.

    U to vreme nije bilo lako otići iz Rumunije, jer je to bio period pada komunizma i kraja Čaušeskove vladavine. Tadašnji sekretar crveno-belih Voja Lalatović objasnio je za B92 kako je izgledao Miletov dolazak.

    Da bi FIFA registrovala Belodedića, morao sam da idem u Bukurešt i dođem do bilo kakvog Miletovog dokumenta, kako bi formalno postao član našeg kluba. Išao sam sa nekim njegovim drugarom, znam da su ga zvali Đura Srbin, iz Sokolovca, Miletovog rodnog sela na rumunsko-srpskoj granici. Morali smo kalauzom da otvorimo stan, da bismo našli jedan njegov dokument sa fotografijom. Možete da zamislite šta je to značilo u ondašnjoj Čaušeskovoj Rumuniji. Da su nas uhvatili… Na kraju smo našli potreban dokument, mislim da je to bila vozačka dozvola, koji nam je bio neophodan da ga registrujemo. Bilo je mnogo muke da Belodedić, koji je tad bio vojno lice, praktično dezerter iz Rumunije, postane naš – naveo je Lalatović za B92.

    godina

    Uprkos tome što je svih 11 fubalera bilo podjednako važno u osvajanju titule šampiona Evrope, kao heroj ističe se Darko Pančev, koji je pogotkom iz penala doneo radost navijačima Crvene zvezde.

    Ima jedna anegdota, to su igrači pričali, kaže – znate kome Darko nije dao gol u prvenstvu Jugoslavije od 1983, kad je počeo, do 1992? Samo onome koji nije branio – podsetio se heroj Barija na svoje igračke dane u isposvesti za Mozzartsport povodom tridesetogodišnjice uspeha.

    Tih nedelju dana bili smo potpuno izolovani. Bili smo u tom gradiću pored Barija i niko nije smeo da nam dolazi. Dobijali smo informacije od ljudi iz stručnog štaba koji su išli da prošetaju. I treninzi su bili zatvoreni za javnost – priseća se Pančev uslova pred najbitniji meč u karijeri do tada.

    A u finalu igralo se na rezultat, obe ekipe su bile stegnute. Pobednika odlučuju penali, pobednika odlučuje Pančev.

    Četvrti penal je dao Miha. Vodimo sa 4:2, šutira Mozer i ja tada počinjem da razmišljam. Rekô, daj promaši ga, idi u bestraga. Ko će sad da se trese u pizdu materinu (smeh). Ali dâ ga. Dobar je štoper bio, iako je bio visok znao je da igra, jak fizički. I aj’ sad, Darko, spremi se, moraš, šta ćeš. Dok sam išao po loptu, tih 20 metara sam razmišljao: Ajde sad, nemoj da promašiš u bestraga, svi te gledaju. O Bože, nemoj sad, budi miran i daj ga – opisao je Darko za Mozzartsport kako se osećao pre nego što je izveo penal.

    Epilog je svima poznat.

    Na kraju može samo da se postavi pitanje šta bi bilo da pohod crveno-belih nije zaustavio rat? Gde je Zvezda sad u odnosu na Bari i zašto je tu gde jeste?

    - Advertisement -

    Srodni članci

    Komentari

    POSTAVI ODGOVOR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име

    Podelite članak

    najnoviji članci