More

    Đorđević: Ne znam ko je ikad bio favorit protiv Zvezde u Beogradu

    - Advertisement -

    Nije pretenciozno reći, čak iako tako u prvi mah zvuči, da bi sadašnje generacije naših igrača i svi koji su na bilo koji način profesionalno vezani za igru pod obručima, svake godine na Božić trebalo bi da pale sveću za zdravlje Aleksandru Đorđeviću.

    Jer ne samo da je Srbima doneo brojne radosti, već je delima trasirao našoj košarci put do zvezda, a naslednicima dao odličnu startnu poziciju da lagodno žive od košarke.

    Sašina čudesna trojka, koju je ubacio Huventudu pre 30 godina upravo na Bosforu donela je Partizanu ne samo trofej, snagu da preživi godine sankcija i zalet za sve što je potom učinio.

    U temelje uspeha reprezentacije utkao je prvo 41 poen u atinskom finalu sa Litvanijom 1995.

    Dve godine kasnije u Badaloni reprizom trojke protiv Hrvatske u osmini finala Evrobasketa trasirao je put ka drugom uzastopnom evropskom zlatu, da bi sledećeg leta „sa jednom nogom” odigrao ključnu ulogu u četvrtfinalu sa Argentinom i plavima dao turbo pogon u osvajanju svetskog vrha.

    Kao da mu to nije bilo dovoljno već je i kao selektor nastavio nisku uspeha, sa svetskim (2014), olimpijskim (2016) i evropskim zlatom (2017).

    Za razliku od mnogih prethodnih, trebalo je da Saša Đorđević ovaj Božić dočeka u Beogradu i na Badnje veče biće u hramu košarke – Pioniru.

    Pre nego što je bilo potvrđeno da se meč odlaže zbog koronavirusa koji je desetkovao crveno-bele čuli smo se sa legendom naše košarke.

    I pričali o tome da ga muče brojne brigae, da su povređeni Nando De Kolo, Jan Veseli, Danilo Bartel, da su Polonara i Flojd tek oporavljeni od koronavirusa.

    Situacija u kojoj bi mnogi kukali, ali ne i Đorđević. Kao i u doba dok je bio igrač i sad staje ispred tima i uz povik „Za mnom” suočava se sa preprekom.

    Aleksandar Đorđević

    Ne znam drugačije. Moj moto je „No edžcuse”, nemam potrebe da ga menjam. Uostalom svaku utakmicu smo igrali sa petoricom igrača na terenu, nikad sa četvoricom! – okreće Đorđević na šalu, širi optimizam, a potom podseća – Da li smo plakali 2017. kad smo išli u Tursku. Nismo. Pobili smo se.

    Podsetićemo tad je na Evropsko prvenstvo zbog zdravstvenih problema krenuo bez Teodosića, Bjelice, Raduljice, Nedovića, Kalinića…, pride se tokom takmičenja povredio i Jović. I sa svim tim dlaka je nedostajala da se osvoji zlato. Istu, borbenu doktrinu ima sada i Fener.

    Baš nam nisu bile potrebne te povrede. Dogodile su se u trenutku kad smo se konačno uigrali, našli na talasnim dužinama, igrali dobro u kontinuitetu i kad je sve polako dobijalo željene obrise. Decembar je bio jako dobar, ali eto na utakmici protiv Asvela zakačio nas je kovid i dve povrede. Nando Dekolo je već operisao ruku i verovatno će van pogona biti dva i po, tri meseca. Jan je zaradio izuzetno tešku distoriziju zgloba, još je na štakama i odsustvovaće šest nedelja. Kod nas kad pada kiša, nije kiša, nego grad.

    I po dobijanju informacije da se odlaže put u Beograd Đorđević se nije hvatao za glavu, naprotiv rešen da se izbori sa novom preprekom reorganizovao je plan rada.

    Svuda su odlaganja, sve ekipe imaju neke probleme. Situacija je takva, kakva je. Jedino o čemu razmišljam je da će se sad utakmice nagomilati i da će to dodatno zakomplikovati kalendar. Idemo dalje okrećemo se utakmici koju igramo u subotu.

    Orijent je pre 30 godina obeležio Đorđevićevu karijeru za sva vremena. Nekako je bilo logično da se u jednom trenutku vrati na mesto uspeha. Sad sa novim klubom kreće u nove izazove, i mada se do uspeha ne može „preko noći” ne odriče se borbe za trofeje.

    Svaka godina je novi izazov. Stvaranje rezultata je proces koji mora da uzme određen vremenski period. Postoje neki zakoni sporta  koje niko od nas ne može da preskoči. Tako je i u našem slučaju. Fenerbahče je veliki klub, uvek su velika očekivanja. Uvek su i moja očekivanja velika, sam sebi lestvicu postavim visoko. U svakodnevnom radu tražim izazove, svake godine mogućnost da se dođe do nekih finala i titula.

    Fener u turskom prvenstvu ima skoro pa savršen rezultat – 13 pobeda u 14 mečeva.

    Imamo stabilnost, dobar sistem sa kojim sam u ovom trenutku prilično zadovoljan. Uspeli smo da kroz tursko prvenstvo odmaramo i neke od naših glavnih igrača sačuvamo za napore Evrolige. Nekoliko mečeva smo igrali bez Dekoloa i Veselog zajedno, predahnulo je čak i više od par igrača. Ovi, drugi su iskoristili te šanse na dobar način. Akpinar, mladi Biberović, Šemus Hazer daju priličan doprinos. Ova godina je vrlo važna za njih da pre svega kroz tursko prvenstvo steknu samopouzdanje i iskustvo vezano za veliko takmičenje. Mislim da oni mogu na da stvore bazu za dobre rezultate Fenerbahčea u budućnosti. Osnov su uvek domaći igrači, to je uvek bilo i biće. I u mom radu to je i cilj. Uspeli smo u Italiji da uradimo, na taj način smo brali igrače koje smo potpisivali. Domaći igrači su ključ snage velikog kluba u bilo kojoj zemlji – Španiji, Italiji, Rusiji, Francuskoj, Turskoj, Grčkoj…

    Primer za to je, po njegovim rečima i Crvena zvezda.

    Zvezda ima more reprezentativaca Srbije, bivših i sadašnjih. Izuzetne su ličnosti, dugo godina igraju zajedno, sa trenerom koji ih dugo godina vodi. Imaju stabilnost. NJihov fajterski stil pojačan je sa Stefanom Markovićem, oličenjem srpskog košarkaškog karaktera.

    Osim u večitim derbijima u kojima su šanse za pobedu uvek podjednake, Đorđevićevi timovi su uglavnom imali „startnu prednost”. Da je došlo do utakmice Fener bi u Pioniru bio sve osim favorita.

    Ne znam ko je ikad bio favorit protiv Zvezde u Beogradu. Crveno-beli imaju snagu i znanje kako da na svom terenu igraju protiv bilo kog protivnika. Zvezda i Partizan imaju atmosferu koja je oličenje košarkaške strasti u Srbiji. Na talasima te fanatične energije koju im pružaju navijači uvek daju mnogo više. Ono što sam rekao i pred prvu utakmicu sa Zvezdom ovde u Turskoj mogu da ponovim. Zvezda ove godine ima veliku šansu za dobar rezultat, dobro igra, ima dobru evroligašku sezonu. Za mene ne bi bilo iznenađenje da budu u TOP 8. Igraju fizički izuzetno jako i snažno. Mnogo je tu iskustva i individualnog kvaliteta, imaju tu čvrstu, granitnu odbranu iz koje grade igru i pobede.

    Španski velikani su odmakli u dosadašnjem delu Evrolige.

    Barselona i Real rezultatski odskaču u ovom trenutku. Ruske ekipe dobro igraju, Zenit je potvrdio prošlogodišnji rezultat. Neke ekipe su se tražile. Efes se posle slabijeg starta vratio u kolosek, mi smo uslovljeni stvarima koje nam se dešavaju u ovom trenutku. Takmičenje je fizički izuzetno naporno, pogotovo za ekipe koje igraju u izuzetno jakim prvenstvima, poput turskog. Izuzetno su naporni mečevi posle duplog programa u evroligaškoj nedelji, posebno kad ti je na rasporedu utakmica na strani kao što je nas posle Asvela sačekao Telekom u Ankari. Potrebna je velika energija i spremnost da se sve to izdrži.

    Ekipu je teško regenerisati ne samo fizički, već i mentalno.

    Postoji određeni sistem kojim se vode sve ekipe koje teže da uvek budu u vrhu. Sigurno da to počiva na velikom radu atletskih trenera, saradnje njih i nas kojima je uvek malo vremena za rad na terenu. Mnogo puta ne smemo da idemo preko limita da ne bi došlo do premora. Umor je uvek prisutan, ali premor i zamor materijala su najveći protivnici košarke u ovom trenutku. Zajednički cilj mora da nam bude da apsolutno eliminišemo povrede igrača. A iz sezone u sezonu sve je teže i napornije.

    Sve je više glasova razuma koji pozivaju da se stvari u evropskoj klupskoj košarci dovedu u normalu. Jer i zanimanje publike postaje sve manje.

    – Interesovanje javnosti, medija, navijača i sponzora može da bude podignuto samo ako je proizvod koji se zove košarka na maksimalnom nivou. A taj proizvod nam garantuju samo zdravi i spremni igrači na terenu. Ne imena koja sede u boksovima kad su povređeni. Prvenstveno o tome treba voditi računa. Igrači su prvi i osnovni segment vrhunskog kvaliteta bilo kog takmičenju. Treba da se vodimo prema njihovim potrebama, a ne prema televiziji, medijima, sponzorima, kalendarima, Evroligi ili FIBA. Jednostavno svaki put treba da potpuno spremne igrače stavimo na teren u svrhu maksimalnog kvaliteta proizvoda koji se zove dobra košarka. Samo tako svi ćemo imati koristi – zaključio je Đorđević božićni intervju za Sportski žurnal.

    - Advertisement -

    Srodni članci

    Komentari

    POSTAVI ODGOVOR

    молимо унесите свој коментар!
    овдје унесите своје име

    Podelite članak

    najnoviji članci