Zamislite da puna dva sata vozite automobil brzinom od 180km/h, dok u isto vreme morate da razmišljate o kontroli svog vozila, ali i o tome kako nekog da prestignete. To je ono što vozači Formule 1 dožive kada se trkaju ulicama Monaka. Možda to zvuči izuzetno uzbudljivo, a sada zamislite kako to radite sa otkucajima srca koji su blizu maksimumu, čitavu trku.
Prema istraživanjima, prosečan vozač tokom trke ima 182 otkucaja po minuti, dok je njegova energetska potrošnja jednaka elitnom maratoncu i vrhunskom fudbaleru. Uzimajući to u obzir, jasno je da se u Formuli 1 ne radi samo o umeću vožnje, već da je reč o sportu koji je mentalno i fizički među najzahtevnijima na svetu.
Fizički zahtevi
Vozači su na vrlo zahtevnom fizičkom ispitu iz dva razloga. Pod jedan, vozilo generiše enormnu količinu topolote iz motora, što dovodi do toga da se vozači trkaju pri temperaturama od čak 50 stepeni u svom bolidu. Oni takođe nose specijalna odela koja su dizajnirana da ih štite od vatre, kao i da spreče spuštanje temperature tela. Zato nije iznenađenje što vozač tokom trke može da izgubi i oko 5% težine kroz znoj, što potencijalno može da dovede do hipertermije.
Drugo, vozač je izložen petostrukoj gravitaciji koja ga gura nadole, otežavajući mu disanje, protok krvi i pomeranje ruku i nogu. Na sve to, oni sede u takvoj poziciji da su stopala podignuta u liniji sa grudima.
Kompleksan trening
Vozači treniraju kako bi unapredili kardiorespiratorno stanje. S obzirom na to da su njihove fizičke reakcije slične reakcijama maratonaca, oni treniraju na isti način kao najbolji trkači. Kako bi se nosili sa visokim temperaturama i gravitacionim silama, koje smanjuju količinu krvi koja odlazi u kožu zbog hlađenja, vozači moraju da treniraju tako da njihovo srce i kardiovaskularni sistem postanu jači i efikasniji. Obuka za vozača je specifična i uključuje duge periode vežbi koje pomažu u povećanju srca i gustine kapilara u mišićima, što je potrebno da bi kiseonik dospeo do određenih mišića.
U svakom slučaju, veliki energetski zahtevi i količina posla koji obavlja kardiovaskularni sistem znači da će mišići početi da koriste energiju iz izvora nezavisnih od kiseonika. Kroz takvo anaerobno disanje (bez kiseonika), mala količina energije oslobađa se razgradnjom hranjivih supstanci u odsustvu kiseonika. Ovi alternativni izvori proizvode energiju, ali ne bez posledica. Dovode do zamora mišića, pa je vozačima teže da kontrolišu bolid.
Međutim, nije reč samo o kardiorespiratornoj kondiciji. Kako bi se bolje prilagodili gravitacionim silama, vozači rade i trening snage. On se koristi kako bi se povećala veličina mišićnih vlakana i to nije trening koji je sličan dizanju tegova. Ovde se pažnja posvećuje sprečavanju mišića da se umori kako trka odmiče, tako što se stimuliše brzina kontrakcije mišića, čime oni postaju efikasniji. Vozaču Formule 1 potrebna je snaga, kako bi uspešno kontrolisao bolid.
Tako da, vozači ne samo da moraju da budu izvrsni u trkačkim sposobnostima, oni moraju da budu i izuzetno fizički spremni.
Posebna oblast koju vozači moraju da ojačaju su mišići vrata. Usled gravitacionih sila koje deluju na telo, vozačima je teško da drže glavu uspravnom, tako da je usvojen sistem treninga – izometrija, gde mišići rade protiv otpora. Zamislite da gurate zid maksimalnom jačinom. Zid se ne pomera, ali osećate da mišići rade. To je izometrijska vežba. Dakle, da bi razvili mišiće vrata, vozači će možda koristiti trake za otpor koje viđate u teretani, ali pričvršćene za glavu ili specijalne šlemove sa dodatnom težinom, dok pokušavaju da održe glavu u fiksiranom položaju.
U isto vreme, svi vozači moraju da rade na jačini kora, ponovo koristeći kombinaciju konvencionalnog treninga snage i izometrije, kako bi mogli da održe poziciju tela u bolidu, nasuprot gravitacionih sila.
Formula 1 je fizički zahtevan sport, koji podrazumeva da vozači treniraju kao najveće atlete tokom čitave sezone, dok moraju da razmišljaju i o tehničkim stvarima koje se tiču vozila, kao i o taktičkim stvarima tokom trke. Možda nekom laiku ovo izgleda kao lagani sport, gde vozila konstantno idu u krug, bez nekih poteškoća. Takvima će sada biti mnogo jasnije šta Formulu 1 čini jednim od najtežih sportova na svetu.
Izvor: The Conversation
Naslovna fotografija: Ev. Safronov / Shutterstock.com